Bez obzira na razne preporuke stručnjaka i saveti za zdrav način ishrane, mnogi mitovi o zdravom mršavljenju opstaju u društvu, što često može dovesti do zbunjivanja i pogrešnih naznaka o ispravnom putu ka zdravom telu.
Ključ uspešnog i zdravog mršavljenja leži u pravilnoj raspodeli obroka i izbegavanju strogih, restriktivnih dijeta.
Vežbanje je takođe esencijalno za postizanje zacrtanih ciljeva, ali važno je birati aktivnosti koje podstiču rad srca i sagorevanje masti.
Sledeći deo ovog članka će detaljnije obraditi najčešće mitove o dijetama, sa posebnim fokusom na naučno verifikovane podatke i savete stručnjaka o zdravom načinu mršavljenja i ishrane.
Najčešći mitovi o dijetama
Ispod su neki od najčešćih mitova o dijetama koje je važno prepoznati i razumeti.
Mit: Gladovanjem do vitke linije
Jedan od najčešćih mitova o dijetama je da li gladovanje pomaže u postizanju vitke linije. Iako se možda čini da će smanjenje unosa hrane dovesti do gubitka težine, stvarnost je daleko složenija.
U nedavnom eksperimentu, učesnici su zapaženi kako su pokazivali porast od 14% u sagorijevanju energije nakon tri dana posta, što vjerovatno potiče od povećanja hormona noradrenalina.
Činjenica: Gladovanje usporava metabolizam
Istraživanja su pokazala da gladovanje može usporiti vaš metabolizam, čineći gubitak kilograma težim i povećavajući šanse za povratak kilograma.
Studija je utvrdila da nivo šećera u krvi nije značajno opao nakon trodnevnog posta, dok su nivoi masnoća pokazali porast.
Ove činjenice ukazuju na negativne efekte gladovanja na dugotrajnu kontrolu težine.
Mit: Ugljeni hidrati su neprijatelji
Postoji uverenje da su ugljeni hidrati primarni neprijatelji u dijetama i da ih treba potpuno izbaciti iz ishrane kako bi se postigao brzi gubitak kilograma. Mitovi o ugljenim hidratima su često prenaglašeni i neosnovani.
Studija nad 48.000 žena nije pokazala značajnu razliku u kilaži između onih koje su se pridržavale dijete s naglaskom na izbjegavanju masti i onih koje su jele normalno.
Činjenica: Pravi izbor ugljenih hidrata podržava zdravlje
Prava istina je da većina dijeta treba da uključuje zdrave ugljene hidrate kao što su integralne žitarice, voće i povrće. Nutricionisti ističu da mozak zahteva određenu količinu ugljenih hidrata za optimalno funkcionisanje. Pravilna selekcija ovih hranljivih materija može pomoći u bolje regulaciji nivoa šećera u krvi i obezbeđuje dugotrajniji osećaj sitosti.
Studija je pokazala da su osobe koje su jele dva obroka dnevno izgubile više centimetara oko struka i osjećale su se manje gladne tokom dana u poređenju sa onima koji su jeli šest puta dnevno.
Izbegavanje kratkoročnih rešenja i oslanjanje na naučno utemeljene informacije ključno je za postizanje održivih rezultata i razumevanje istine i zablude o dijetama.
Kalorijski deficit i efekat jojo dijete
Osnovna formula za gubitak telesne težine se svodi na konzumiranje manje energije nego što se potroši. Uloga kalorijskog deficita je da omogućava telu da koristi uskladištene masne rezerve za energiju, što dovodi do gubitka mase.
Uloga kalorijskog deficita u mršavljenju
Prilikom stvaranja planova ishrane, važno je razumeti kako kalorijski deficit funkcioniše. Dugoročno održavanje umerene restriktivne dijete može pomoći u postizanju i održavanju realnih rezultata. Međutim, preterano smanjenje unosa kalorija može imati suprotan efekat, usporavajući metabolizam i otežavajući gubitak težine.
Jojo efekat nakon dijete
Sieh dir diesen Beitrag auf Instagram an
Efekat jojo dijete se odnosi na brze promene telesne mase prouzrokovane drastičnim restriktivnim dijetama. Jojo efekat često dovodi do gubljenja, a zatim ponovnog dobivanja težine, što može imati negativne posledice po zdravlje, uključujući hormonalne disbalanse i smanjenje mišićne mase.
Održavanje stabilnog režima ishrane i redovne fizičke aktivnosti najbolje je rešenje za sprečavanje ovog efekta i postizanje održivih, realnih rezultata.